Како читамо изворе

Свесност разликује документе, публикације, сведочења и гласине, тим редоследом као полазиштем за проверу.

Тип извора није гаранција да је све у њему истинито. Сваки доказ треба повезати са конкретном тврдњом коју може да подупре. Гласине не доказују чињенице.

У фусноти се наводе тип извора, тачна референца и, када је потребно, статус тврдње: потврђено, ограничено, спорно или непотврђено.